I ništa tu ne bi bilo neobično da ovaj fiktivni lik, na poznatu adresu, i dan danas, ne dobija pisma iz čitavog sveta. A sve je počelo davne 1930. godine, kada 221B Baker Street zapravo nije postojao, a pisma su se gomilala.
Proširenje ulice
U vreme kada je ser Konan Dojl stvorio svog promoćurnog detektiva ulica Baker Street je, naravno, postojala i bila dom za pripadnike londonskog visokog društva. Rezidencijalne kuće i tada su krasile obe strane ulice, ali ni jedna nije nosila kućni broj veći od 200. Posledično, sva poslata pisma nisu mogla biti uručena.
A onda je grad odlučio da napravi reorganizaciju i broj 221B jer rođen. Zapravo, 1932. godine banka Abbey National Building Society postala je rezident Baker Streeta i podigla svoj objekat okupirajući sve brojeve od 219 do 229.
Pisma su sada mogla da budu uručena i ažurna britanska pošta je to i učinila. Od 18. marta 1932. kada je banka počela da radi, bila je zapljusnuta stotinama pismima za Šerloka Holmsa.
Zanimljivo, iako je većina koverti sadržala podršku fanova ili prijatne i ohrabrujuće poruke za gospodina Holmsa, bilo je i onih u kojima su ljudi oštroumnog detektiva molili za stručnu pomoć u rešavanju slučajeva, očigledno ne shvatajući da se obraćaju fiktivnom liku.
Nadam se da moje pismo neće završiti u korpi za otpatke
Da ste se našli na mestu ove banke, kako bi ste postupili i šta bi ste uradili sa gomilom pisama junaku romana? Bacili ih, ubacili u sekač papira, bili odgovorni i ekološki osvešćeni i reciklirali papir? Ili biste možda prepoznali odličnu priliku za sopstveni marketing i prikaz svog odgovornog poslovanja?
Banka se odlučila baš za ovu poslednju opciju. Unajmili su posebnu radnicu koja je imala funkciju sekretarice i odgovarala na sva pisma Šerloku Holmsu.
U pismima koja je slala onima koji su tražili pomoć, sekretarica je bila odgovorna da objasni kako se “veliki detektiv povukao iz posla, otišao na selo u oblasti Saseks i posvetio se uzgajanju graška i pasulja”.
Inače, sam autor ser Konan Dojl, u svojim romanima spominje Saseks kao destinaciju na koju se detektiv Holms povukao u svojim penzionerskim danima, što govori o tome da se banka veoma temeljno pripremila za projekat odgovaranja na pisma Šerloku Holmsu.
Niki Kapa, žena koja je bila Šerlokova sekretarica tokom osamdesetih godina prošlog veka, svojevremeno je izjavila da se u pismima često predstavljala kao Šerlok Holms i davala odgovore citirajući njegove rečenice iz romana govoreći “u potpunosti sam se prepustio umirujućem životu u prirodi za kojim sam često čeznuo tokom dugih godina provedenih u sumornom Londonu”.
Sve ovo vreme, banka je uživala u svom alter egu Šerloka Holmsa i pažnji koju je dobijala. U priču su se uživela toliko da je čak postavila plaketu na vratima broja 221B i podigla bronzanu statuu Šerloka Holmsa ispred ulaska u metro u Baker Streetu, na njegov 150 rođendan.
Al’ ne lezi vraže
Stara poslovica kaže “Ničija nije gorela do zore”. Došla je 1990. godina i dan kada je u Baker Streetu, podalje od broja 221B, otvoren muzej Šerloka Holmsa (u brojevima između 237 i 241). Shvatajući značaj i marketinški potencijal pisama Šerloku Holmsu, muzej je zatražio prava na njih, budući da je “kao muzej Šerloka Holmsa adekvatnije opremljen da odgovara na pisma upućena slavnom detektivu”.
Usledio je sudski spor muzeja i banke oko prava, koji je trajao punih 15 godina. Budući da je banka već 50 godina obavljala korespodenciju sa fanovima, presuda je išla u korist banke koja je, pravno gledano, i bila vlasnik adrese 221B.
“Kad eliminišete sve činjenice, ono što ostane, ma kako neverovatno bilo, mora biti istinito”, poznati je citat iz romana o Šerloku Holmsu.
Shodno tome, epilog je došao 2002. godine kada je banka premestila svoje sedište na obližnji trg Triton, a muzej dobio pravo da prima poštu upućenu na broj 221B, iako je fizički, do danas, ostao na staroj adresi. Muzej je, dakako, nastavio korenspodenciju između fanova i detektiva, a pisma Šerloku Holmsu nastavljaju da pristižu i danas.
A na čijoj ste vi strani u ovom marketinškom sporu? Banka ili muzej?