15.7 C
Beograd

Starbucks – kafa cele planete

Sadržaj

Starbucks korporacija danas je najveći prodavac kafe u svetu

Mnogi korisnici LinkedIn još uvek doživljavaju kao jedno veliko lovište. Tu lovci na posao traže bolje prilike, dok lovci na talente traže nove zaposlene. Pored ove neosporne uloge, LinkedIn može da bude mnogo više od toga. Ako se koristi na…

LinkedIn profil ne treba da bude samo još jedan „check“ na listi društvenih mreža na kojima ste prisutni već mesto koje vama i vašem biznisu daje mogućnost da ispričate svoju priču, njom angažujete pratioce i iskoristite potencijal deljenja sadržaja koji…

Svakako da na tržištu niste sami. Ukoliko je to slučaj, onda pripadate izuzetno maloj grupi kompanija, koje u svojim delatnostima imaju monopol i sve beneficije koje iz njega proističu. Zahvaljujući izobilju ponuda, kao i ogromnom broju različitih informacija koje lako…

“Ako zaposlim radnika i dogovorim se sa njim da prima 70.000 dinara platu svakog meseca, koliko će to da košta moju firmu?” Ovo je pitanje koje će postaviti svaki poslodavac koji po prvi put treba da angažuje zaposlenog. Obračun zarade…

Prilivi i odlivi novca tokom poslovanja vaše firme odvijaju se pre svega preko vašeg bankovnog računa. Da biste nešto platili, isplatili ili uplatili na vaš tekući račun potrebno je da vašoj poslovnoj banci date odgovarajući platni nalog. Platni nalog je…

Preduzetnik je fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti u Agenciji za privredne registre. Preduzetnik nema svojstvo pravnog lica, ali ima poslovno ime, adresu sedišta, PIB i matični broj pod kojim obavlja delatnost. Preduzetnik samostalno obavlja delatnost, a za svoje obaveze…

Mnogi korisnici LinkedIn još uvek doživljavaju kao jedno veliko lovište. Tu lovci na posao traže bolje prilike, dok lovci na talente traže nove zaposlene. Pored ove neosporne uloge, LinkedIn može da bude mnogo više od toga. Ako se koristi na…

LinkedIn profil ne treba da bude samo još jedan „check“ na listi društvenih mreža na kojima ste prisutni već mesto koje vama i vašem biznisu daje mogućnost da ispričate svoju priču, njom angažujete pratioce i iskoristite potencijal deljenja sadržaja koji…

Kriza je normalni, sastavni deo života. Svako od nas prolazi kroz različite krize; one se ne posmatraju samo u kontekstu stresa ili problema. Razvojni psiholog Erik Erikson skovao je termin „razvojna kriza” da opiše sve one teške stvari kroz koje…

Kao što ste verovatno već i sami primetili, tržište se menja, i to vrtoglavom brzinom. Oni koji nisu u stanju da isprate tempo ispašće iz igre, a tempo se u poslednjih deceniju i kusur vrti oko društvenih mreža, čiji presto…

Potrebna vam je stvar XY i želite da je kupite. Ulazite u prodavnicu i dolazite do rafa. Pred vama je izbor između dva artikla različitih firmi. Šta vam se čini privlačnije – mašinski precizno napravljena stvar koja je proizvedena u…

U doba opšte sveprisutnosti društvenih mreža, može biti teško odlučiti koju odabrati za promociju svog biznisa. Posebno ako niste baš sigurni koje mreže koristi vaša ciljna grupa, pa je to zapravo prvo pitanje koje je potrebno postaviti kod pravljenja strategije…

Svakako da na tržištu niste sami. Ukoliko je to slučaj, onda pripadate izuzetno maloj grupi kompanija, koje u svojim delatnostima imaju monopol i sve beneficije koje iz njega proističu. Zahvaljujući izobilju ponuda, kao i ogromnom broju različitih informacija koje lako…

Kada se kaže „sistematizacija“ ljudi obično pomisle na nešto dosadno. Još jedna zakonska obaveza. Još jedno neotrebno naglabanje. Još jedan beskorisni dokument. Kako ljudi misle, tako i rade. Napišu taj dokument da bi ispunili zakonsku obavezu i smatraju da smo…

Gejmifikacija je 75% psihologija i 25% tehnologija – Gabe Zichermann Ako nešto raste, to je definitivno tržište gejmifikacije. Pre 2010. godine gotovo da nije ni postojalo, a danas ovo tržište vredi oko 5,5 milijardi dolara. Kažu da će do 2022….

Ljudi često odmahnu glavom ili preskoče bilo koju temu koja se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, jer jednostavno, „šta se to njih tiče“. Verujem da veliki broj poslodavaca zanemaruje značaj ove materije. Interesovanje za zakonsku regulativu i generalno za…

Dopunski rad je jedan od oblika rada van radnog odnosa. Na temu rada van radnog odnosa već smo pisali. Regulisani su posebnim odredbama Zakona o radu i tu spadaju: privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju…

Uvod Zakon o zaštiti od požara između ostalog propisuje obaveze pravnih lica sa aspekta uređivanja sistema zaštite od požara. Osnovni cilj propisanih mera zaštite od požara jeste zaštita života ljudi, telesnog integriteta, materijalnih dobara i životne sredine. Zakon je 2015….

Potrebna vam je stvar XY i želite da je kupite. Ulazite u prodavnicu i dolazite do rafa. Pred vama je izbor između dva artikla različitih firmi. Šta vam se čini privlačnije – mašinski precizno napravljena stvar koja je proizvedena u…

Kompanija „Dollar Shave Club“ je unela pravu inovaciju u oblasti prodaje brijača. Ono što su oni uradili je toliko jednostavno da je prosto briljantno. Omogućili su kupcima kupovinu brijača putem pretplate po veoma povoljnim cenama, sa sve isporukom na kućnu…

Nijedan trenutak koji provodite na radnom mestu ne može zameniti osećaj koji se nosi u sebi kada sedite sa suprotne strane konferencijskog stola, u odnosu na čoveka kojeg želite da pridobijete, kako bi unapredili svoju prodaju i ostvarili poslovne ciljeve….

Kada se kaže „sistematizacija“ ljudi obično pomisle na nešto dosadno. Još jedna zakonska obaveza. Još jedno neotrebno naglabanje. Još jedan beskorisni dokument. Kako ljudi misle, tako i rade. Napišu taj dokument da bi ispunili zakonsku obavezu i smatraju da smo…

Kompanija „Dollar Shave Club“ je unela pravu inovaciju u oblasti prodaje brijača. Ono što su oni uradili je toliko jednostavno da je prosto briljantno. Omogućili su kupcima kupovinu brijača putem pretplate po veoma povoljnim cenama, sa sve isporukom na kućnu…

Ljudi često odmahnu glavom ili preskoče bilo koju temu koja se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, jer jednostavno, „šta se to njih tiče“. Verujem da veliki broj poslodavaca zanemaruje značaj ove materije. Interesovanje za zakonsku regulativu i generalno za…

Da li čitate komentare koje drugi pišu pre nego što se odlučite da kupite neki proizvod? Da li ostavljate komentare na web stranicama prodavaca za proizvode koje ste kupili? Svakog dana veliki broj ljudi čita i piše komentare i tako…

Pre nekih četiri ili pet godina veoma je bio popularan tekst o vrednom Mravu. Male su šanse da niste dobili taj cirkularni mejl, a neretko bi se na listi primalaca tog mejla našle desetine adresa. To je zanimljiv podatak jer…

Jedna od floskula na koje ćete lako nabasati među savetima za život jeste važnost sadašnjeg trenutka. Tu ideju su toliko arčili svi oni gurui koji nude instant sreću i uspeh, da se ona dobrano smučila svima onima koji nisu ciljna…

Scena: generički opremljena soba za sastanke globalne korporacije negde u zapadnoj Evropi. U toku je intervju za posao. Pitanje: Vodite život o kome mnogi sanjanju, život preduzetnika. Sami ste svoj gazda, upravljate ljudima i gradite kompaniju. Zašto želite da odete…

Kad govorimo o smetnjama radu i fokusiranosti, mislimo na dve ključne pojave – jedna je odlaganje obaveza tj zanemarivanje obaveza da se ne bi ništa radilo, a druga je zanemarivanje obaveza na način da se radi nešto drugo, umesto onog…

Jedan klijent nedavno mi rezignirano kaže kako ljudi u njegovoj firmi nisu posvećeni poslu. Kao doktor koji još nije siguran u dijagnozu, savetovah mu da krene sa aspirinom, u vidu nedeljnih planova i dnevnih izveštaja. Aspirin je dobar i za…

Ako ste fan detektivskih romana i filmova adresa 221B Baker Street u Londonu zasigurno vam je dobro poznata kao dom najčuvenijeg detektiva Šerloka Holmsa. Naravno, radi se o fiktivnom karakteru koji je, krajem 19. veka, izašao iz pera ser Artura…

Da li ponekad (ili stalno?) imate osećaj da u jednom danu nema dovoljno sati kako biste obavili sve ono što biste želeli ili što ste planirali? Za većinu preduzetnika i vlasnika malih biznisa ono je obično resurs kog nikada nema…

Reputacija, autoritet i originalnost po kojoj želite da vas klijenti pamte, kvaliteti su kojima ćete bez sumnje težiti tokom procesa definisanja vašeg brenda. Ukoliko ste suštinski shvatili, a potom i primenili u praksi osnovnu ideju stvaranja brenda, i rezultati će…

Da li čitate komentare koje drugi pišu pre nego što se odlučite da kupite neki proizvod? Da li ostavljate komentare na web stranicama prodavaca za proizvode koje ste kupili? Svakog dana veliki broj ljudi čita i piše komentare i tako…

Ako čovek koji je “jednom došao 2 puta” i “uspeo da, od 5 kilograma kupusa, skuva 14 litara pasulja”, koristi neobičnu marketinšku foru za svoj posao, onda je to, složićete se, dovoljna preporuka da je i sami primenite. Dakako, pričamo…

U prvom i drugom delu teksta posvećenog fenomenu kognitivnih pristrasnosti, pokušali smo da rasvetlimo neke od mehanizama koji utiču na naše ponašanje, kao i na proces formiranja uverenja i donošenja odluka. Ovde se, međutim, priča nikako ne završava – osim već pomenutih,…

Obrok u skupom restoranu gde ste sto rezervisali mesec dana ranije, šampanjac, prsten sa dijamantom proporcionalne veličine koja duplo nadmašuje vaše realne godišnje finansijske mogućnosti – eto standardne prosidbe. Ljubav je krunisana kamenom od izuzetne vrednosti koji će svetlucati na…

Još kao mali George Michael je imao san – želeo je da postane pevačka zvezda. To je i ostvario. Ovaj Britanac, 1988. godine bio je najprodavaniji muzičar na svetu. Ipak, slava, tuga i osećaj usamljenosti izmenile su zauvek život ovog…

Da li ste gledali Spilbergov film „Catch me if you can“? Ako niste – Leonardo Dikaprio je fin momak koji sa 15 godina, korak po korak, počinje svoj život najvećeg i najmlađeg prevaranta ikada. Suma koju je ukrao falsifikujući čekove…

Nastanak CERN-a Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (Organisation européenne pour la recherche nucléaire) je evropska istraživačka organizacija koja predstavlja najveću laboratoriju za istraživanje elementarnih čestica na svetu, a čija svrha je istraživanje fundamentalnih pitanja u vezi funkcionisanja univerzuma. Naučni projekat…

Da li ste gledali film „Her“ iz 2013. godine? Ako niste upoznati s pričom, ukratko: Hoakin Finiks se zaljubljuje u Skarlet Johanson. Njeno lice ne vidite nijednom tokom filma, iz jednostavnog razloga što je ona – kompjuter. Odnosno, lični asistent…

Za jednog prosečnog korisnika interneta, ili još bolje – korisnika društvenih mreža, takozvani meme je deo svakodnevnice. Tu je bezbroj stranica koj se bave njihovim kreiranjem i prikupljanjem, na svim jezicima i nivoima. U principu, šansa da ste veliki ljubitelj…

Jedna od floskula na koje ćete lako nabasati među savetima za život jeste važnost sadašnjeg trenutka. Tu ideju su toliko arčili svi oni gurui koji nude instant sreću i uspeh, da se ona dobrano smučila svima onima koji nisu ciljna…

Sećate li se onih, za brendove mnogo srećnijih vremena, kada je bilo dovoljno imati odličan proizvod i sjajnu reklamu? Nije se tada moralo toliko obigravati oko potrošača. Odnosno, moralo se, ali je često bilo dovoljno jednom im servirati kakvo nezaboravno…

Težnja ka inovativnosti i kreativan pristup poslovanju osobine su koje se u preduzetništvu danas naročito vrednuju. Pojedini mitovi o kreativnosti već su, doduše, odavno raskrinkani, a ono oko čega se svi slažu jeste i da dobre ideje nisu uvek garancija…

Kafa – to dragoceno pogonsko gorivo miliona ljudi širom sveta. Kada se jednoj takvoj potrebi dodaju brendiranje, osluškivanje šta je ono što kupci žele i osećaj poznatosti, dobijete, ukratko – Starbucks.

Šanse da ste boravili u inostranstvu i da niste nabasali na Starbucks veoma su male. Njihov logo vrlo je prepoznatljiv – sirena sa dva repa, „pozajmljena“ od grčke mitologije, u beloj boji na zelenoj pozadini. Sirena kazuje to da je Starbucks nudi kafu iz različitih delova sveta, a u prvoj otvorenoj prodavnici u Sijetlu još uvek se nalazi stari, originalni logo (sličan novom, samo sa crnom bojom umesto zelene i sa nešto više retro dvorepom sirenom). Naziv je, inače, inspirisan istoimenim likom iz čuvenog „Mobi Dik“ romana Hermana Melvila.

Starbucks korporacija danas je najveći prodavac kafe u svetu. Trenutno ima više od 23.000 kafeterija u preko 62 zemlje širom sveta, pri čemu je nešto manje od 12.000 na područuju SAD. Prema podacima iz 2014, ona ima 191.000 zaposlenih, sa godišnjim prihodom (prema podacima od prošle godine) od 16.447 milijarde dolara.

Kafa koja je osvojila planetu

Ovog svetskog snabdevača dragocenim kofeinom osnovala su nekadašnja tri studenta Univerziteta u San Francisku – Džeri Boldvin, profesor engleskog jezika, Zev Sigl, profesor istorije i Gordon Bauker, pisac. Njihov plan bio je da prodaju kafu visokog kvaliteta, skupa sa opremom za njeno prženje, a ono što ih je vodilo ka ideji otvaranja kafeterije bila je strast prema kafi.

Prva Starbucks kafeterija otvorena je 30. marta 1971. godine u Sijetlu, savezna država Vašington (SAD), gde se i danas nalazi središte ove kompanije. U njoj se prodavala pržena kafa sve u narednih pet godina. Istini za volju, prodaja je u početku bila veoma slaba. Naime, tada je u Americi najpopularnija bila instant kafa, do te mere da mnogi Amerikanci nisu ni znali da postoji neka druga kafa osim instant varijante.

Ubrzo je prodavnica premeštena sa svoje prvobitne lokacije, a 1986. započela je i prodaja espreso kafe. Stvari se godinu dana kasnije drastično menjaju – Starbucks je od njegovih vlasnika otkupio Hauard Šulc i počeo da radi na proširivanju poslovanja. Već 1989. godine broj mesta na kojima ste mogli da kupite Starbacks kafu iznosio je 46.

Zahvaljujući vrtoglavo brzoj popularnosti Starbucksa, Šulc je bio pod pritiskom da otvara još kafeterija što je pre moguće. Tako je do 1992. poslovalo ukupno 135 prodavnica kafe, sa godišnjim prihodom od oko 72 miliona dolara. Te godine kompanija Starbucks našla se na berzi, gde je njena vrednost procenjena na 271 milion dolara. Šulc je prodao 12 odsto kompanije za 25 miliona dolara kako bi povećao kapital i na taj način u naredne dve godine udvostručio broj mesta na kojima se ova kafa mogla kupiti. Prva Starbacks kafeterija van Amerike otvorena je u Tokiju 1996. godine.

Sledeći važan korak usledio je dve godine kasnije, kada je Starbucks korporacija kupila Seattle Coffee Company iz Ujedinjenog Kraljevstva za 83 miliona dolara. Tada je promenjen naziv 65 kafeterija ove kompanije i svi su preko noći postali Starbucks. Isto se 2003. godine desilo i sa Torrefazione Italia i Seattle’s Best Coffee kompanijama, koje su kupljene i na taj način Starbucks je dobio još 150 dodatnih prodajnih mesta u SAD.

Četiri godine kasnije otvoren je i prvi Starbucks u Rusiji, a u novembru 2012. otkupljena je i uspešna Teavana kompanija za 620 miliona dolara. Do 2013. Starbucks je postao prepoznat brend širom sveta, sa fokusom na otvaranju novih prodajnih mesta u zemljama Južne Azije i Južne Amerike. U te svrhe iste godine otvorene je prve Starbucks kafeterije u Vijetnamu i Kolumbiji.

U međuvremenu je proširena ponuda u nekim od Starbucksovih kafeterija, na vina i piva. Njih trenutno ima ukupno trideset, a poslednja je otvorena pre dve godine u Bruklinu. Od ideje širenja na razna tržišta se nije odustajalo: prošle godine, Starbucks je otvoren i u Kambodži, a zanimljivo je u Italiju stiže tek 2017. godine, u Milano. Znajući italijansku strast prema njihovoj domaćoj kafi, onda nije iznenađujuće što nisu (još uvek) podlegli masovnoj popularnosti Starbucksa.

Ljudi, srce i timski duh

Priča o Starbucksu nije ispričana bez detaljnijeg uvida u njeno poslovanje. A ta priča dovodi nas do čoveka koji je iz korena promenio njeno poslovanje – Hauarda Šulca.

Šulc kaže da su tajna njegovog uspeha – ljudi. Ljudi iza pulta su ono što je izjednačeno sa samim brendom. Iako prvobitna ideja nije bio franšizni model poslovanja, već kompanijski, od početka je bilo jasno da se u obzir moraju uzimati vrednosti koje važe u svakoj kulturi, a u samom centru takvih vrednosti jesu – ljudi.

Već u veoma ranoj fazi stasavanja ove kompanije u planetarnog gorostasa, Šulc je uvideo povezanost između vrednosti koje jedna firma ima iz perspektive akcionara i samih ljudi koji tu firmu čine. I to su principi od kojih se ne odstupa ni danas.

U prvim godinama Šulcovog vođenja kompanije zaživela je jedna veoma važna praksa, a to je obraćanje pažnje na, korporacijskim rečnikom rečeno, „ljudski faktor“. I sam Šulc kaže da je to najpametniji i dugoročno najodrživiji plan poslovanja. On smatra da, ako ljudi bivaju povezani sa nekom kompanijom, neminovno dolazi do stvaranja emocionalne veze. Tako oni vremenom počinju da sanjaju njene snove i ulažu u njen prosperitet ne samo ono za šta su plaćeni, već i – svoje srce.

Šulc je, takođe, oduvek vodio računa o timskom duhu unutar Starbucksa. Svim zaposlenima koji rade najmanje dvadeset sati nedeljno bilo je obezbeđeno osnovno zdravstveno osiguranje. Zatim je uvedena i posebna politika nagrađivanja – onima koji bi bili proglašeni najproduktivnijim radnicima dodeljivane su akcije ove kompanije. Međutim, ova praksa nije najbolje dočekana od strane akcionara, zbog straha da bi vrednosti akcija mogle opasti, pa zato nije ni zaživela.

Kupci vode glavnu reč

Osim pominjanih vrednosti, u Starbucksu se pažljivo se radi i na osluškivanju potreba kupaca. Tako je leta 1994. godine u Kaliforniji primećeno da mali broj kupaca posećuje Starbucksove kafeterije. Logika je jednostavna – ljudi se leti radije opredeljuju za osvežavajuća pića, a ledena kafa još uvek nije bila to što je danas. Uprkos tome što je Šulc insistirao na ideji „čiste kafe“, ipak se došlo do koncepta koji je predstavljao kopromis od inicijalne ideje do onoga što kupci stvarno žele.

Tako je u 550 prodavnica godinu dana kasnije u ponudi Starbucksa našao Frappucino. Kupcima se ideja dopala i piće je veoma brzo postalo pravi prodajni hit – desetina ukupnog profita ove kompanije dolazila je od ovog napitka. Godinu dana kasnije, Starbucks je sklopio dugoročni dogovor sa Pepsijem o prodaji flaširanog Frappucina.

Još jedan bitan faktor ove priče o uspehu Starbacksa jeste kreiranje identiteta brenda. Šulc je došao na ideju o kreiranju standarda uniformnosti, pa je tako veoma brzo svako prodajno mesto imalo istovetan enterijer. Čak je i ukus kafe bio takav – prepoznatljiv. Ideja koja je stajala iza ovog poteza je sledeća – da se svako u Starbacksu oseća kao kod kuće, na domaćem terenu, bez obzira što se možda nalazi stotinama ili hiljadama kilometara daleko od svog doma. – (Starbucks)

Kupci su diktirali brojne trendove koje je Starbucks uveo, ne samo kod pomenutog Frappucina. U kafeterijama Starbucks-a mogla se čuti ista muzika, bez obzira na to gde se prodajno mesto nalazilo. Tako su sa nekoliko različitih lokacija stizali izveštaji da kupci pitaju gde mogu da kupuju CD-ove sa tom muzikom. Nije se dugo čekalo na akciju i potpisan je ugovor sa Capital Recordsom. – (Starbucks)

Prvi CD sa Starbucksovom kolekcijom džeza i bluza izdat je u martu 1995. godine, a prvog dana prodat je u više od 75.000 primeraka. Kasnije je stvorena i sestrinska kompanija – Hear Music, koja je na godišnjem nivou izdavala kompilacije Blue Note i Blending the Blues. – (Starbucks)

O svojim liderskim sposobnostima Šulc je sam dovoljno rekao rečima: „Mnogi preduzetnici prave istu grešku. Kada se umore od delegiranja, okruže se lojalnim pomoćnicima. Plaše se da prepuste lidersku poziciju veoma pametnim i uspešnim ljudima.“ – (Starbucks)

Upravo to što se nije plašio da uključuje ljude, širi posao i osluškuje šta je ono što kupci zaista žele, omogućilo je Hauardu Šulcu da bude na čelu brenda koji je danas na tronu kada je reč o oblasti u kojoj posluje. – (Starbucks)

Koliko je koristan ovaj post?

Kliknite na zvezdicu da biste je ocenili!

Prosečna ocena / 5. Brojanje glasova:

Još uvek nema glasova. Ocenite prvi!

Možda vas zanima

U ovom članku:

Drugi upravo čitaju