Od kad je sveta i veka glodari su bili tihi pratioci ljudi. Gde god su se ljudi nastanjivali, glodari su vrebali u blizini. Dostupna hrana i sklonište od atmosferskih uticaja čine ih veoma motivisanim da prodru u ljudska staništa i objekte u kojima ljudi žive i rade. Borba protiv ovih pošasti traje vekovima unazad, a jedini način da im se stane na rep, jeste deratizacija.
Šta je deratizacija?
Deratizacija je skup mera i postupaka koji za cilj imaju sistemsko uništavanje štetne populacije glodara ili svođenje njihove populacije na minimum. Deratizacijom se suzbijaju sve vrste miševa (domaći, poljski i šumski), pacova (crni, smeđi i bizamski), kao i glodari koji vrebaju u usevima na poljima (poljske, vodene i podzemne voluharice, hrčkovi).
Skup mera deratizacije možemo podeliti na preventivne i kurativne.
Preventivna deratizacija
Preventivne mere deratizacije za cilj imaju sprečavanje naseljavanja i razmnožavanja glodara u životnim sredinama u kojima ljudi obitavaju i rade. Prevencija podrazumeva podrobne i detaljne higijenske mere – redovno čišćenje i dezinfekciju objekata, kao i uklanjanje svih vrsta otpadaka koji bi glodarima mogli da budu primamljivi. Nedovoljno održavanje higijene glodare i insekte privlači poput magneta, stoga je ključno u prevenciji njihovog naseljavanja.
Naročito treba biti pažljiv da glodari nemaju dostupnu hranu i vodu. Sve prehrambene namirnice treba da budu zapakovane u čvrstu ambalažu (nikako papirnate ili platnene džakove) i sklonjene van domašaja glodara. Potrebno im je uskratiti i izvor vode, jer je poznato da pacovi dosta dugo mogu da izdrže bez hrane, a bez vode svega par dana.
Obzirom da glodari imaju izuzetno jake i oštre sekutiće, kojima mogu da progrizu plastiku, drvo, pa čak i tanke metale, od izuzetne je važnosti da objekti budu građeni od čvrstog materijala. Ako je objekat (skladište, magacin, ambar) napravljen od drveta, na visini od pola metra potrebno ga je ojačati betonom, ciglama ili limom, koji glodari neće moći da probiju.
Jedna od važnih preventivnih mera jeste i zatvaranje svih pukotina i prolaza kroz koje bi pacovi i miševi mogli da nađu put do unutrašnjosti ljudskih staništa. Preporučuje se zatvaranje pukotina betonom, a naročito obezbeđivanje vodovodnih i kanalizacionih cevi zaštitnim čeličnim mrežama. Pacovi su, recimo, izuzetno dobri plivači koji dugo mogu da zadrže dah, stoga neretko ulaze u objekte baš putem cevi za kanalizaciju.
Kurativna deratizacija
Kurativne mere deratizacije stupaju na snagu onda kada preventivna deratizacija nije na vreme izvršena ili glodari ipak nađu put da se nasele na mesta na kojima nisu poželjni. Kurativne mere možemo podeliti na biološke, fizičke, mehaničke i hemijske metode suzbijanja glodara.
Biološke metode
Biološke metode podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja glodara, predatora koji istrebljuju glodare u prirodi. To su mačke, psi, ptice grabljivice, mungosi, lisice. Biološke metode su danas prevaziđene i retko se koriste u praksi. Naime, pripitomljavanje i obuka pomenutih životinja dugo traju i složeni su, a nisu praktične za primenu u brojnim situacijama.
U biološke metode ubrajamo i upotrebu sterilizanata, koji privremeno ili trajno onemogućavaju razmnožavanje glodara.
Fizičke i mehaničke metode
Fizičke i mehaničke metode podrazumevaju korišćenje klopki za glodare. Klopke uglavnom sadrže mamac, koji treba da privuče glodare, a zatim ih ubijaju uz pomoć struje, zamrzavanja ili ih jednostavno prilepljuju za podlogu klopke. Fizičke i mehaničke metode su najstarije metode borbe protiv miševa i pacova, a danas se retko koriste iz brojnih razloga:
- Zahtevaju veliki broj radne snage za postavljanje klopki ako je prostor velike površine
- Uhvaćeni glodari u klopkama često ostaju živi i njihova patnja dugo traje
- Jedna klopka je dovoljna samo za jednog glodara
- Nakon što je glodar uhvaćen, klopka mora biti temeljno oprana i očišćena pre ponovnog postavljanja
- Klopka se svaki put iznova mora puniti – ponovo se postavlja mamac
- Kada su glodari uhvaćeni u klopku, bol i strah koji proživljavaju teraju ih na mokrenje. Miris urina deluje upozoravajuće na ostale glodare, koji masovno beže sa mesta zbivanja.
U fizičke metode spada i instaliranje ultrazvučnih uređaja. Ovi uređaji emituju zvučne talase koji su ljudskom uhu nečujni, a koji su glodarima izuzetno iritantni. Glodari postaju uznemireni i beže sa mesta na koje je postavljen ovaj uređaj. Takođe, uređaj sprečava njihovo ponovno naseljavanje.
Hemijske metode
Hemijske metode podrazumevaju upotebu otrova – rodenticida. Deratizacija izvršena hemijskim merama je najdelotvornija i najpopularnija. Otrovi za glodare mogu biti sporog (antikoagulanti) ili brzog (akutni) delovanja, a najčešće se koriste otrovi sa odloženim dejstvom.
Otrovi sporog delovanja se prave na bazi antivitamina vitamina K – dikumarola, koji inhibira dejstvo vitamina K. Sprečavaju zgrušavanje krvi, što dovodi do obilnih krvarenja i smrti. Otrovi sporog delovanja su na bazi hemijske supstance zvane bromadiolon i brodifakum.
Otrovi se mešaju sa hranom koja je glodarima primamljiva i strateški se raspoređuju na mesta gde su štetočine uočene. Kada pojedu mamac, smrt ne nastupa odmah. Nakon nekog vremena počinje unutrašnje krvarenje, da bi glodari umrli u roku od 48h.
Ovo je naročito važno kada su u pitanju pacovi, koji važe za inteligentne i lukave životinje. Pre nego pojedu postavljene mamce, pacovi šalju jednog iz legla, koji će biti degustator hrane. Tek kada se uvere da degustatoru nije ništa i ostali će početi da jedu. Stoga otrovi brzog delovanja kod pacova nisu delotvorni. Kad izviđač umre, ostatak legla će pobeći, pre nego pristupiti hranjenju.
